Reggaeton

Reggaeton je veoma popularna forma urbane muzike kod mladih koja je krenula sa svojim razvojem i rastom u Latinskoj Americi početkom 90-ih godina. Postoji određeni spor u vezi sa poreklom ovog pravca. Naime, prema nekim izvorima reggaeton je nastao u Panami, dok drugi tvrde da njegove korene treba tražiti u Portoriku odakle i potiče većina reggaeton pevača i muzičara (Tego Calderón, Don Omar, Wisin y Yandel, Héctor y Tito, Daddy Yankee , Zion y Lennox, Baby Rasta y Gringo, Ivy Queen).

Zapravo, Reggaeton se rađa iz jamajčanskog reggae-a mešajući se sa mnogobrojnim muzičkim varijacijama severnoameričkog hip-hopa, savremenog R’n'B-a, portorikanskih senzualnih ritmova i ostalih latinoameričkih vibracija kao u plesovima bomba, plena, salsa, merengue, cumbia, bachata. Za vreme izgradnje Panamskog kanala jamajčanski imigranti sa sobom su doneli reggae muziku i ritmove. Zabeleženo je da je prvi reggae performans izveden u Panami sredinom 1970. godine (Chicho man), a tek 1985. portorikanski reper Vico C snimio je prvi hip-hop na španskom jeziku, što i predstavlja preteču pravog reggaetona.

Iako se razgranao na mnogim uzorima i muzičkim uticajima reggaeton ne predstavlja ni špansku ni latinsku verziju bilo kog gore spomenutog žanra, jer ima svojevrsni i specifični ritam (Dembow) koji apsolutno karakteriše reggaeton i predstavlja njegovu kičmu. Dem bow je, u stvari, naziv pesme prvog jamajčanskog DJ-a, Shabba Ranks-a koji među prvima koristi ovaj zvuk u svojoj muzici. Iako tokom prvog slušanja imamo utisak da reggaeton muzika zvuči kao još jedna verzija hip-hopa, upravo dinamični  Dembow nam omogućuje da uhvatimo tu tananu sponu koja povezuje egzotične latinoameričke vibracije sa žustrom i rogobatnom hip-hop ili rap muzikom.

Kao većina urbanih, savremenih muzičkih pravaca i reggaeton je naišao na polemike društva. Ovom oštrom stavu doprineli su i spotovi na kojima se prikazuje atraktivni i snažno-erotični reggaeton ples zvan perreo. Međutim, muzika i ples, kao jedni od vodećih kulturoloških i tradicionalnih pojava, uspevaju da prevaziđu predrasude i lažno moralisanje, te reggaeton počinje masovno da se širi svuda po svetu što ga čini najvećim kosmopolitskim muzičkim hibridom današnjice.

Perreo svoje korene vuče iz Dominikanske Republike i Portorika, ali se veoma brzo proširio na susedne zemlje kao što su Kuba, Panama, Kolumbija i Ekvador, zatim i širom sveta. Reggaeton je ujedno i ples samopouzdanja i hrabrosti, način da se telo opusti i kontroliše istovremeno i što je najvažnije, da se kanališe energija kroz pozitivnu atmosferu i dobre vibracije.

Reggaeton i perreo ne poznaju tabue, fizičku uzdržanost i stidljivost, i upravo zbog neverovatnog osećaja slobode, vragolastih pokreta i umeća zavođenja ples je osvojio mlađe generacije.

Treba napomenuti i to, da nije nužno igrati u parovima, jer je reggaeton jedna vrsta ženstvenijeg hip-hopa, pa se stoga, često može videti kako grupa devojaka ili grupa momaka izvodi ovaj ples veoma egzotičnog karaktera.