Becki Valcer

Muzika Bečkog valcera je elegantna, grandiozna i puna strasti. Ples je divan i pravo ga je zadovoljstvo gledati. Tvorci ovih zadivljujućih melodija bili su: Štraus, Šubert, Šopen, Čajkovski, Sibelijus i Ravel. Ovaj ples je od najstariji od svih. Njegovo ime potiče od nemačlke reči “waltzen” (okretati se) i odnosi se na okretanje nogu na klizavom parketu.

Sam ples vodi poreklo iz XII veka, od davnih davnih, starih, austrijskih narodnih igara, kada je bio poznat po imenu “Koppaldei”. Nekoliko vekova parovi su ga plesali vrteći se u krug oko iste tačke, držeći pritom jedni druge veoma blisko.

U XVI veku se iz ovog plesa razvio ples “Indler’, koji je i danas poznat bajorski narodni ples. Kasnije je iz njega proizašao ples po imenu “Deutsche” i ples “Langus”. Kod izvođenja Langusa, plesači su imali zadatak da jednu dugačku dvoranu proplešu sa što manje okreta. Vlasti su ga zabranili sve do XVIII veka. Na kraju XVIII i početkom XIX veka, ovi plesovi su se premestili u gradove i tada su ga stanovnici Beča ponovo popularizovali po imenu “Waltzer’.

U Berlinu je bio zabranjen sve do 1918-te, ali je bio prisutan na balovima u Minhenu. Njegova melodična muzika je brzo osvojila srca svih generacija, i valcer je pored balova, zadobio svoje mesto i na pozornicama. Broj obožavaoca je još više porastao kada ga je i Bečka opera predstavila. 1782-ge godine, Goethe je izdao svoju knjigu pod nazivom “Nekoliko reči o valceru”. Umesto da ga plešu na seoskim imanjima i tavernama, počeli su ga plesati u impozantnim dvoranama Beča. Skakutanje i udaranje je pretvoreno u glatke kližuće pokrete kroz prostrane, uglačane podijume.

Valcer je prošao kroz razne faze razvoja, dok je današnja verzija mešavina Bostona i raznih kasnijih varijanti valcera. Učitelj na Austrijskom dvoru,Karl von Mirkowitsch ga je uvrstio među takmičarke plesove. Zahvaljujući njemu je 1951.-te godine priznat kao standardni ples.

Muzika: brzo ploveća, temperamentna, poletna
Takt: 3/4
Tempo: 50-60 bpm

Text: PC Allegro